PAZITE NA OVE SIMPTOME – UKAZUJU DA MOŽDA IMATE GRANIČNI POREMEĆAJ LIČNOSTI: Uzrok ovog oboljenja je uvek u detinjstvu

Neki od simptoma psihološkog poremećaja o kome ćemo da govorimo su promene raspoloženja i problemi u međuljudskim odnosima, a potvrđeno je da je urzok svemu u detinjstvu.

Postoje brojni psihološki poremećaji, ali jedan od njih ima potvrđen uzrok u problematičnom detinjstvu. U pitanju je granični poremećaj ličnosti. Granični poremećaj ličnosti je hronično stanje koje može uključivati nestabilnost raspoloženja, poteškoće u međuljudskim odnosima i visoku stopu samopovređivanja i samoubilačkog ponašanja.

Granični poremećaj ličnosti (BPD) karakteriše sveprisutna nestabilnost u raspoloženju, međuljudskim odnosima, slici o sebi i svom ponašanju. Ova nestabilnost često remeti porodični i radni život, dugoročno planiranje i individualni osećaj identiteta.

Ljudi sa BPD, za koje se prvobitno mislilo da su na “granici” psihoze i neuroze, pate od poteškoća sa regulacijom emocija. Iako manje poznat od šizofrenije ili bipolarnog poremećaja, BPD pogađa 2 odsto odraslih. Ljudi sa BPD-om pokazuju visoku stopu sklonosti samopovređivanju, i povišene stope pokušaja i izvršenja samoubistva. Oštećenje usled BPD-a i rizik od samoubistva najveći su u godinama mladosti i imaju tendenciju da se smanjuju sa godinama. BPD je češći kod žena nego kod muškaraca, pri čemu se 75 odsto slučajeva dijagnostikuje kod žena.

Ljudima sa graničnim poremećajem ličnosti često su potrebne opsežne usluge mentalnog zdravlja i one čine 20 odsto psihijatrijskih hospitalizacija. Ipak, uz stručnu pomoć, većina ljudi se stabilizuje i vodi produktivan život.

Šta je uzrok poremećaja?

Najznačajnije skorašnje istraživanje objavljeno u “Frontiers in Psychology” sugeriše da granični poremećaj ličnosti ima svoje korene više u traumi iz ranog detinjstva, nego u genetskim predispozicijama. Ovaj nalaz potkrepljuje druga istraživanja, koja su otkrila da je do 80 odsto ljudi sa dijagnozom BPD -a doživelo neki oblik emocionalnog zanemarivanja i fizičkog ili seksualnog zlostavljanja tokom detinjstva. Autori istraživanja tvrde da trauma u ​​detinjstvu proizvodi “sindrom tempa života”, pri čemu pojedinci brže sazrevaju, imaju brži metabolizam i skloniji su ranom telesnom propadanju i smrti. Ovo dovodi do većih alostatičkih opterećenja u odrasloj dobi.

Istraživači su otkrili da su osobe sa graničnim poremećajem ličnosti pokazali veći nivo neuroticizma, niži nivo ekstroverzije, niži nivo savesnosti i niži nivo prijatnosti. Takođe su otkrili da su ove osobe manje otvorene za nova iskustva.

Napomena: Ukoliko imate neke od navedenih simptoma, obavezno potražite stručnu pomoć!

Izvor: Sensa