70 roditelja koji su odgajili USPEŠNU decu OTKRIVA TAJNE VASPITANJA: OVE 4 stvari NIKADA nisu radili dok su im deca bila mala

Kao roditelji, na svakom koraku može se čuti mnogo o stvarima koje treba da se rade sa svojom decom. Ali takođe je važno da se sve to preokrene i razmislite šta ne bi trebalo da raditi.

Dok je Margo Mačol Biznou istraživala i pisala svoju knjigu “Odgajanje preduzetnika”, intervjuisala je 70 roditelja koji su odgojili veoma uspešne odrasle osobe o tome kako su pomogli svojoj deci da ostvare svoje snove.

Uprkos raznolikom etničkom, socioekonomskom i verskom poreklu, postojale su četiri stvari koje roditelji ovih pametnih, poletnih i preduzetnih pojedinaca nikada nisu radili kada su njihova deca bila mala:

Nikada nisu tretirali hobi svog deteta kao gubljenje vremena

Sport, video igrice, debate, muzika, posmatranje ptica — svako dete roditelja sa kojima je razgovarala imalo je strast van učionice. Roditelji nikada nisu odvraćali svoju decu od hobija jer su znali da ih održava mentalno aktivnim. Radha Agraval je osnivač Daibreaker-a, globalnog plesnog pokreta sa preko 500.000 članova zajednice u 30 gradova širom sveta. Ranije je bila izvršni direktor Super Sprowtz-a, dečijeg zabavnog pokreta fokusiranog na zdravu ishranu.

Ali dok je odrastala, njena strast je bio fudbal. Uz podršku roditelja, ona i njena sestra bliznakinja Miki su se igrale tri sata dnevno, počevši od svoje pete godine, prenosi MakeIt. Na kraju su igrale na Univerzitetu Kornel, gde su bile poznate kao “Legendarne fudbalski bliznakinje”. Iako njena današnja karijera nema nikakve veze sa fudbalom, Radha je rekla da je razvila mnogo hrabrosti i otpornosti u sportu:

– Moraš biti disciplinovan. Naučite da budete organizovani i fokusirani. I naučite politiku timskog rada i šta je potrebno da biste bili kapiten.

Nikada nisu pravili sve izbore za svoju decu

Može biti izuzetno primamljivo stalno donositi odluke za svoju decu. Na kraju krajeva, vi ste odrasli – poznajete svoju decu bolje od bilo koga drugog i ne želite da pate. Ali uspešni roditelji odolevaju tom iskušenju. Elen Gustafson je suosnivala FEED projekte, obezbeđujući hranu u školama za decu. Danas je lider i redovni govornik o društvenim inovacijama.

Njena majka Maura je rekla:

– Podsticali smo je da bude samostalna i da razmišlja svojom glavom. Rekla bih joj: “Veruj, ali proveri. Pogledaj. Budi sigurna da je istina. Nemoj da piješ sok iz kesice. Samo zato što svi drugi to rade, to ne znači da ti moraš.” Želite da vaše dete odraste da bude oprezno, ali ne i da se plaši. Kao roditelj, možete videti koje su njihove naklonosti, ali morate im pustiti da to shvate. Najbolji način da to uradite je postavljanjem pitanja poput: “Šta misliš koji bi ti izbor bio korisniji u budućnosti?”

Nikada nisu cenili novac ili visoko plaćene diplome više od sreće

Nemam ništa protiv akademskih i profesionalnih diploma — moj muž i ja imamo diplome, i to nam je uspelo. Ali diploma može predstavljati skupo gubljenje vremena vašeg deteta ako nema veze sa njihovim interesima. Posebno ako je njihov jedini razlog za školovanje da dobiju parče papira ili da ostvare kontakte potrebne za dobijanje visoko plaćenog posla. Neko ko nešto voli dovoljno i radi na tome naći će način da to pretvori u život, čak i bez diplome iz te oblasti. I neće se plašiti da se pozabave šansom koja neće biti plaćena nekoliko godina, kao što bi mogli biti kada bi morali da otplaćuju visok studentski dug svakog meseca.

Nikada nisu zanemarili finansijsku pismenost

Završna napomena o novcu: Iako roditelji sa kojima je autorka razgovarala nikada nisu gurali svoju decu da se bave visoko plaćenim poslom, svi su se potrudili da nauče svoju decu o novcu u ovom ili onom obliku.

Džoel Holand je 2012. prodao polovinu svoje prve kompanije Storyblocks za 10 miliona dolara. U ranom detinjstvu stekao je jaku radnu etiku; on i njegova sestra su radili kao čistači da bi dobili džeparac.

Podovi su morali da budu dovoljno čisti da se može sa njih jesti. To me je naučilo teškom radu. U osnovnoj školi svi su imali rolere, ali moji roditelji nisu hteli da mi ih kupe. Rekli su mi: “Ako ih želiš, moraš da uštediš svoj novac.” To me je tada naljutilo, ali me je zaista nateralo da cenim vrednost novca, rekao je Džoel.

Njegovi roditelji takođe nisu platili njegovo fakultetsko obrazovanje. Džoel je išao na koledž Babson na studentski kredit i od novca koji je zaradio radom.

– Pošto sam platio koledž, nikada nisam propustio čas. Izračunao sam cenu svakog časa i bila je 500 dolara. Ako sam bio u iskušenju da preskočim čas, uvek sam mislio da ne mogu ništa da uradim tokom ovog sata koji vredi više od 500 dolara.

Džoelova priča ilustruje zašto ne bi trebalo učiti decu da moraju da idu nakon visoko plaćene karijere, ali da je važno da uče o novcu. Ako ste strastveni oko nečega, i zaista dobri u tome, i upoznate to iznutra i spolja, videćete nešto što nedostaje, što možete pretvoriti u svoj posao. Džoel je to uradio dva puta.

Izvor: Zena blic