Da li je bolje imati RUŽNU DECU sa PRAVIM ČOVEKOM ili LEPU sa BILMEZOM: Odgovori su HIT, a rođena majka mi je OVO sasula u lice
|Videh na Tviteru skrinšot neke prepiske u kojem se jedna drugarica jada drugoj nakon raskida sa dečkom, zaključuje se jako lepim muškarcem, zbog toga što misli da bi zajedno napravili i dobili jako lepu decu. Ali, džaba lepota, piše dalje, kad je čovek “bilmez”.
Mislim, šteta, jer bi nam deca bila baš lepa. Imali bi pune usne sigurno i bili bi visoki. Ali, bolje ružna deca sa pravim čovekom, nego lepa sa bilmezom”, pisalo je u porukama. A onda meni prođe kroz glavu majka moja koja viče mojoj sestri jednom prilikom: “Da sam ja vama birala ružne očeve (hint: imala je dva muža i decu sa obojicom) i vi biste danas bili ružni”. Razlog je bio da je sestra ušla u vezi sa dečkom koji baš i nije bio najreprezentativniji uzorak muškog roda, pa mojoj mami, esteti po prirodi na svakom polju, nije nikako bilo po volji da njena lepa ćerka šeta pod ruku nekog ružnjikavog muškarca.
A ja sam imao nekog druga koji je mojoj mami, što se izgleda tiče, baš bio po meri za moju sestru. Trudila se svim silama da joj usadi to u glavu, da je navede na njega, kljucala joj je mozak, ponavljala kao mantru vidi kako je lep, pa vidi kako je lep, ali avaj – ništa od toga. Jednom su zablejali, slikali se, majka skakala od sreće kad je videla, on čak pozvao sestru da ostane da prespava kod njega – ali ona opet ništa. U suštini je samo htela svog ružnog starijeg dečka da pravi ljubomornim i da mu preko storija i feed-a pošalje poruku: “Vidi kakvog frajera mogu da imam da hoću”.
I padne mi onda na pamet – da li je moja majka izuzetak od pravila da je “bitno kakav je neko u duši” i da je kad si zaljubljen tvoj partner tebi “najlepši na svetu” ili postoje i druge žene koje razmišljaju o kombinaciji gena koje će se odraziti na izgled svog deteta.
Pitao sam nekoliko žena anonimno (da bi bile iskrene u odgovorima) da li razmišljaju na taj način kada nekog muškarca vide kao potencijalnog oca svoje dece, odnosno, ako već imaju potomstvo, da li su se vodile tom mišlju u kada su zasnivale porodicu.
I pre svega da utvrdimo jednu stvar – znam da se o ukusima ne raspravlja i da je lepota subjektivni doživljaj, da je svako lep na svoj način i slične neutralne životne floskule, jer hteli da priznamo ili ne – neki ljudi su lepi, pa su lepi, i ne može niko da kaže da su ružni ma kakav god ukus imali. Postoje neki “standardi” po kojima lepotu razlikujemo od “nelepote”.
Evo šta su na ovu temu imale da nam kažu naše sugrađanke.
– Iskreno nikad nisam razmišljala o tome, jer valjda kada ulaziš u vezu prvo gledaš da l ćete da potrajete duže od pet dana, a priča o deci dolazi mnogo kasnije, s druge strane, ako već ulazim u vezu sa nekim to mi se i podrazumeva da mi se ta osoba sviđa, odnosno da mi je i lepa, eh sada nije svima svako lep, al to je individualno, s druge strane ne mora da znači da će dete da bude lepo jer može ko zna čije gene da povuče. U svakom slučaju, van svake pameti je uopše upuštati se u vezu sa nekim samo da bi deca (koje možda neće ni biti) bila lepa -rekla nam je I.S. (28).
Sličnog stava je bila i S.R. (27) koja isto za lepotu ne mari previše kada je emotivni saputnik u pitanju.
– S obzirom na to da se ložim na likove sa malo većim nosem i uvek su bili ružnjikavi, ali jako zabavni – nije mi nešto bitno. Bude mi žao kad pomislim da će deca možda odrastati sa tim velikim nosem, ali meni je moj partner uvek najlepši.
Pitali smo i jednu 40-godišnjakinju, koja već ima dvoje dece, da li joj lepota muža igrala ulogu u odabiru i kasnijem zasnivanju porodicu.
– Bukvalno nemam šta da ti kažem, nikada nisam razmišljala o tome. Meni je moj muž tada bio najlepši, valjda je to tako kad si zaljubljen. Lepi smo oboje, doduše, pa su nam i deca lepa hvala Bogu, ali nije mi to bilo presudno.
Ipak, jedna devojka je potvrdila stav moje majke. Slično je i njoj mama govorila, ali sa tim stavom je i sama saglasna.
– Mojoj mami je bilo najvažnije da tata bude lep da bi dobila lepu decu, a ja moram da se složim sa njom, ipak je važno iamti bar NERUŽNU decu – rekla nam je M.P. (30).
I još jedna stvar – znam da ćete pisati da je lepota prolazna, tačno je donekle, ali poenta je u tome kakve će gene naslediti deca. Sve može da bude, ali ništa ne mora da znači, ali nije da nema istine u stavu da je ipak malo važan i taj izgled, jer, priznaćete, svi bismo voleli da imamo lepu decu. Svako voli svoje dete najviše na svetu kakvo god da je – i treba tako – ali znamo svi da je ponos decom udvostručen kad možemo da se hvalimo kako su nam lepa.
Nego, da vas priupitam – kakav je vaš stav u vezi sa ovom temom? Da li se vodite dušom ili licem i telom?
Izvor: Zena Blic