“REKLI SU MI RADE, UBIŠE TI SINA”: Srđan je stao između čizama i kundaka vojnika i svojim životom odbranio Alenov

Na današnji dan pre 31 godinu, 27. januara 1993. godine, mladi Srđan Aleksić preminuo jer je pretučen na pijaci u Trebinju, braneći komšiju muslimana

Da je Srđan Aleksić danas živ imao bi 57 godina.

Srđanov otac Rade je rekao da Srđanovu godišnjicu ne treba obeležavati kao gubitak, nego kao dobitak.

Rade Aleksić, otac Srđana Aleksića, čiji je život prekinut 27. januara 1993. u 26 godini, jer je hrabro stao između čizama i kundaka vojnika i svog sugrađanina Bošnjaka, spasio od premlaćivanja, i danas, nakon 31 godinu, ponavlja da je njegov sin umro vršeći ljudsku dužnost.

Rade često daje intervjue i ističe kako je ponosan na svog preminulog sina Srđana Aleksića koji je spasao život Alenu Glavoviću, koji sada živi u Švedskoj sa suprugom i dvoje dece. On svake godine dolazi u Trebinje da obiđe Srđanovog oca i ode na groblje.

“Često zovne Alen. Dobar je Alen, dobro je čeljade i drago mi je što se fino oženio i ima dvoje fine dece”, kaže s osmehom Rade Aleksić.

“Moj sin Srđo je bio dobrodušno čeljade koje je svako na prvi pogled prihvatao. Voleo je muziku i prijatelje i u svakoj situaciji je bio zaštitnik slabijih. Kao i u ovome ratu. Živeo je malo boemski, studirao je pravo, ali nije žurio, kao da je znao da mu neće trebati u životu”, polako govori Trebinjac, zamišljen, kao da gleda u prošlost, dostojanstveno i otvorenog srca izvlačeći uspomenu na svog sina, prenosi Al Jazira.

Srđan Aleksić
foto: preentscreen/Youtube

Srđo, kako ga otac uvek zove, bio je prvak u plivanju i sa samo osam godina ušao je u izbor za najboljeg sportistu grada Trebinja, glumio je u amaterskom pozorištu i “imao urođeni smisao za humor i za smiren život, bez žurbe”.

“Međutim, Srđe više nema. Postojimo mi, kao ljudi, i postoji mogućnost da pokažemo svoju čovečnost. Potrebno je i hrabrosti za to, jer se treba suprotstaviti tradiciji koja nas je gurala jedne protiv drugih. Svi živimo na ovom prostoru i ima dovoljno mesta za sve nas”, mirno i s blagim osmijehom kaže Rade Aleksić.

Njegov otac Rade redovno ide na groblje gde je sahranio ženu i oba svoja sina.

Njegov Srđan je sahranjen pored majke i mlađeg brata koji je poginuo u nesreći pre rata, s nepunih 17 godina.

Supruga je mlada umrla. Nije dočekala da vidi da nema sinova. Tu muku delim sam”, kaže Rade Aleksić tiho i pokazuje fotografije svojih sinova i supruge.

Srđan Aleksić
foto: preentscreen/Youtube

Interesantno je kada me pitaju kako sve to podnosim, kažu – izgubili ste dva sina, mlada. Onda se ja često pitam kako se osećaju ljudi koji nikada nisu imali decu, koji tu radost nisu osetili. Pa onda kažem – ja sam sretan čovek.”

Jedan od vojnika koji je prekinuo Srđanov život poginuo je na ratištu, dok su ostala trojica osuđena na po 28 meseci zatvora.

“Sretnem jednog od njih, pre bi prelazio na drugu stranu ulice, mada ne tražim da se on sklanja. Dobro bi bilo kada bi imao decu, pa se pokajao, da njima učini uslugu da budu dobri ljudi”, navodi te dodaje da je “drugu dvojicu izgubio iz vida”.

“Možda ih sretnem, ali drago mi je da ne znam ko su. Jedan je poginuo. Kada sam radio fontanu u manastiru Tvrdoš, njegov sin je dolazio i pitao treba li mi pomoći. Nije znao ni ko sam ja, ni da je njegov otac učinio šta je učinio.

Ovo je prikazano i u filmu Krugovi Srdana Golubovića, na čijoj je premijeri u Sarajevu i Beogradu bio i Rade Aleksić. Publici se na kraju i obratio, a reakcije su bile nejerovatne.

“U Sarajevu su ljudi plakali. Kažu da Sava centar u Beogradu nije doživio takve ovacije. A ko je Rade da se njemu aplaudira kada se pojavi? Znači, oni su aplaudirali nekoj dobroti.”

Stil/Oslobođenje/Al Jazira