ŽENA SA TETOVAŽOM 78651 PREŽIVELA JE PAKAO U LOGORU SMRTI: Gledala je kako joj roditelji i brat umiru u MUKAMA

Simon Vej postala je pozanta kao žena sa tetovažom, a učinila je mnogo za čovečanstvo.

Proslavljena državna službenica, figura za prava žena i preživela Holokaust, Simon Vej (1927–2017) bila je pokretačka snaga za pristup francuskih žena kontracepciji i abortusu u dvadesetom veku. Kao ministarka zdravlja između 1974. i 1979. godine, Vej je unapredila ono što će postati poznato kao Loi Veil, zakon iz 1975. koji je legalizovao abortus.

Rođena u ateističkoj jevrejskoj porodici u Nici 1927. godine, kao mlada tinejdžerka Simon Džejkob (Vej) je odvojena od svoje porodice tokom nemačke okupacije Francuske pod Višijevim režimom.

Sa 16 godina odvedena u koncentracijski logor

Dan nakon što je diplomirala 1944. godine, Gestapo ju je uhapsio zajedno sa porodicom i deportovao je prvo u Dransi, zatim u Aušvic, gde je odvojena od oca i brata, i na kraju u Bergen-Belzen.

Njen otac, majka i brat umrli su u nacističkim logorima smrti 1944. i 1945. godine, dok su Simone i njene dve sestre preživele do oslobođenja logora i ponovnog ujedinjenja posle rata. U roku od godinu dana, Simone je upisala pravni program na Univerzitetu u Parizu, zatim Institut d’etudes politikues, gde je upoznala svog muža Antoana Veja, sa kojim je imala troje dece.

Nakon nekoliko godina bavljenja advokaturom, Veil je 1954. položila nacionalni ispit da bi postala magistrat francuske države i započela svoju karijeru kao državni službenik. Radeći prvo u Nacionalnoj zatvorskoj upravi, a zatim u civilnim poslovima, do 1970. radila je na poboljšanju prava žena u zatvoru, kao i usvojenih i roditeljskih prava francuskih žena i postala je generalni sekretar Vrhovnog saveta za prekršaje. Veil je najpoznatiji po poboljšanju pristupa kontracepciji sa zakonom iz 1974. (kontracepcijske pilule su legalizovane sedam godina ranije, 1967.), nakon čega je usledila borba za legalizaciju abortusa 1975. godine, koja će postati neformalno poznata kao Loi Veil.

Kampanja protiv legalizacije abortusa agresivno se obrušila na Simon Veil u parlamentu, kao i u javnosti i u njenoj kući. Mnogi od ovih napada bili su lični i antisemitski, i bili su usmereni na Veil i njenu porodicu. Uprkos ovim izazovima, pravo na abortus je upisano u francuski zakon 1975. godine i Veil je nastavio da radi kao poslanik u Evropskom parlamentu između 1979. i 1993. pre nego što se vratio na posao kao ministar zdravlja, socijalnih pitanja i grada 1990-ih. Tokom ovog perioda, zalagala se za prava žena, prava osoba sa invaliditetom i prava HIV pozitivnih osoba. Tokom svoje karijere Veil je bila uporni zagovornik i evropskog projekta i žena i nedovoljno zastupljenih grupa.

Simon Vej
foto: Profimedia

Četvrta žena u istoriji sahranjena u Panthéonu

Jednako veliko priznanje dato joj je upravo i prenošenjem njenog tela u pariški Panthéon, mesto na kojem su sahranjeni ljudi poput Viktora Iga, Emilea Zole, Voltera i brojnih drugih, redom muškaraca.