Dr Radaković savjetuje: Šta je zdravo da se doručkuje – Koliko slatkiša možemo da jedemo a da se ne ugojimo

Za doručak se najedite kao čovek.

“Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu”, kaže stara poslovica. Međutim, od tih hiljadu želja, skoro svaka druga osoba želi da smrša. Svako od nas ima svoj princip “brzog” gubitka kilaže, međutim u 99% slučajeva svi grešimo.

Da bismo izbegli greške koje od zdravog čoveka naprave teškog bolesnika, jer ipak zdravlje na usta ulazi, pitali smo doktorku Sanju Radaković, Načelnika Sektora za preventivnu medicinu VMA, sledeća pitanja: Koliko slatkiša sme da se pojede u toku dana?

Prema principima pravilne ishrane, prosti šećeri treba da budu zastupljeni u dnevnom unosu do 5% od ukupne energetske potrošnje. To znači da na 2.000 kilokalorija dnevno, unos prostih šećera treba da bude maksimalno 100 kalorilorija, što se sadrži u oko 25 g šećera.

Ovaj šećer se može uneti kao takav (zaslađivanjem kafe ili čaja na primer), ili u slatkišima, bezalkoholnim napicima sa dodatim šećerom i slično. Treba obratiti pažnju na činjenicu da kod ove grupe namirnica ne postoji donja granica unosa, odnosno minimalna količina koju je potrebno uneti u toku dana.

To znači da ne moramo uopšte unositi slatkiše – to nikako neće naškoditi zdravlju. Sa druge strane, jako je važno da se gornja granica poštuje, odnosno da se ne unosi više od tih 5% šećera. Naravno, ukoliko je nečija energetska potrošnja mala, i količina šećera treba da je srazmerno manja, pa neće dostići navedenih 25 g.

Veće količine slatkiša mogu unositi samo osobe sa velikom energetskom potrošnjom, na primer sportisti i osobe koje se bave teškim fizičkim radom. Veći unos šećera, pogotovo u dužem vremenskom periodu, neminovno će dovesti do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, odnosno do gojaznosti, dijabetesa i njihovih komplikacija.

Šta od slatkiša je dozvoljeno a šta nikako ne smemo da jedemo? Pošto je najveći problem u slatkišima upravo sadržaj prostih šećera, pri izboru ovih namirnica treba birati artikle koji sadrže složene ugljene hidrate, odnosno integralne žitarice, a takođe je pametno da sadrže i neke korisne sastojke kao što su visokovrredne belančevine (mlečni proteini, surutka, jaja), zaštitne materije (vitamini i minerali iz voća i semenki), “zdrave” masti (iz orašastih plodova) i crnu čokoladu, na primer.

Najgori izbor su slatkiši koji sadrže samo šećer, kao što su penaste i gumene bombone, gazirani bezalkoholni napici sa dodatim šećerom i slično. U svakom slučaju, jako je važna količina koja se unese, a u nekim grupama kao što su gojazni i dijabetičari unos svih prostih šećera apsolutno se ograničava.

Kada su u pitanju industrijski slatkiši, uvek treba pažljivo čitati deklaraciju, pošto postoje proizvodi sa smanjenim sadržajem šećera i smanjenom energetskom vrednošću. U slučaju da se prave poslastice kod kuće, treba birati na primer pite od tankih kora sa voćnim filom (minimalno dodati šećer), pečene jabuke ili bundeve sa orasima i malo meda, sutlijaš na mleku sa dodatim voćnim kompotom umesto šećera.

Vanja Milenković / stil.rs