DR SANJA DIMITRIJEVIĆ, GINEKOLOG SA VMA: Kad osetite prve znake menopauze, evo šta da radite!

Menopauza se smatra normalnom u dobi od 50 godina, ali šta ako se desi da žena oseti simptome menopauze u ranim čertdesetim? Kako da reaguje i šta da radi u tom slučaju?

Sa doktorkom Sanjom Dimitrijević, kapetanom prve klase i specijalistom ginekologije Vojnomedicinske akademije, pričali smo o prvim znacima menopaze.

*Kako izgleda period premenopauze?

“Period premenopauze može proći neopaženo, sa blagim do umerenim simtomima ali za određeni broj žena može biti i izuzetno buran period. Obično počinje poremećajima menstrualnog ciklusa u smislu češćih menstruacija na 10-15 dana ili kašnjenjem menstruacije, zatim pojava obilnih menstruacija koje su najčešće udružene sa bolovima i osećajem napetosti u dojkama (zbog nedostatka progesterona). Tada već žene budu u strahu jer do tada uredni ciklusi postaju neuredni, nepredvidivi. 

Ovi prvi simptomi nastaju zbog disbalansa hormona i predstavljaju sam početak predmenopauzalnog perioda. Zatim se javljaju talasi vrućine (valunzi) koji subjektivno mogu biti izuzetno neprijatni. Javljaju se nekoliko godina pre menopauze, a mogu trajati čak i nekoliko godina posle menopauze. Valunzi mogu biti izazvani određenim jelom i pićem ali najčešće se javljaju iznenada, traju kratko nekoliko minuta i javljaju se nekoliko puta u toku dana. Ostali simptomi koji se mogu javiti su noćno znojenje, nesanica, razdražljivost, anksioznost ili depresija, lupanje srca.”

*Kada žena može najranije da uđe u menopauzu?

“Menopauza predstavlja poslednju menstruaciju u životu jedne žene i najčešće nastupa između 45-55 godine. Međutim, često se susrećemo i sa prevremenom menopauzom koja nastupa pre 40-te godine života. Menopauza se dokazuje retroaktivno nakon 12 meseci od poslednje menstruacije ili na osnovu dobijenih rezultata analiziranih hormona iz krvi. Za procenu reproduktivne funkcije jajnika i dokazivanje menopauze najčešće određujemo folikulostimulišući hormon (FSH), estradiol i antimilerijan hormon (AMH). Visoke vrednosti FSH uz niske vrednosti estradiola i AMH ukazuju na smanjenu funkciju ili potpunu iscrpljenost jajnika.”

*Da li menopauza može da se odgodi?

Menopauza se ne može odgoditi, ali se nažalost može ubrzati nezdravim načinom života (pušenje,alkohol, stres). Menopauza je posledica prirodnog procesa starenja ili kako često kažemo otkucavanja biološkog sata jedne žene. Međutim, hormonskom supstitucionom terapijom, tj. dodavanjem hormona koji se smanjuju kod žena u menopauzi, a pre svega estrogena možemo odložiti degenerativni efekat na svim organima koji se inače javlja nakon menopauze.”

*Da li je opravdano mišljenje da kosti brže stradaju kod žena u menopauzi?

Da, često se čuje da su žene zaštićene dok god ima dovoljno estrogena. Estrogen kao glavni hormon jajnika utiče na metabolizam kostiju i tačno je da se nakon menopauze često javlja ubrzani gubitak koštanog tkiva odnosno osteoporoza. Treba naglasiti da estrogen nije jedini faktor u nastanku osteoporoze već i adekvatna ishrana, unos vitamin D, fizička aktivnost i genetska predispozicija.”

*Kakva je seksualna zaštita poželjna u menopauzi?

!Uvek naglašavam da je kondom jedina prava zaštita od seksualno prenosivih bolesti. Što se tiče zaštite od trudnoće kod žena u premenopauzalnom periodu opet se može koristiti kondom ili intrauterini uložak odnosno spirala sa ili bez hormona. Ženama u premenopauzi se ne preporučuje upotreba antibebi pilula. A nakon menopauze, kada više u jajnicima nema jajnih ćelija te je samim tim nemoguća prirodno ostvarena trudnoća, nisu potrebne prethodno pomenute metode radi zaštite od neželjene trudnoće ali ukoliko menjaju partnere treba uvek misliti i na seksualno prenosive bolesti.”

*Ako pričamo o prevremenoj menopauzi: da li se može desiti da žena ipak zatrudni nakon par godina od prestanka menstruacije (izazvane menopauzom)?

Nažalost poslednjih nekoliko decenija vlada trend da se trudnoća odlaže do poznijih godina ne razmišljajući da će tada možda biti kasno. Ukoliko je nastupila prevremena menopauza a žena ima želju da se ostvari kao majka, da ostvari trudnoću, ne treba gubiti vreme sa pokušajima prirodnog zatrudnjivanja jer to nije moguće, nema jajnih ćelija koje bi se oplodile. Zato se savetuju žene koje žele da ostvare trudnoću i nakon menopauze da se obrate centrima za vantelesnu oplodnju koje rade sa donorskim jajnim ćelijama. Jedino je tada trudnoća moguća.”

*Koliko su štetni hormoni koje žena mora piti tokom menopauze?

“Pre upotrebe hormonskih preparata u menopauzi treba dobro izvagati benefite terapije i potencijalne rizike. Svakako pre uvođenja hormonske terapije u menopauzi, neophodno je da se obavi ginekološki i ultrazvučni pregled uz opširnu anamnezu i razgovor sa ženom, obavlja se pregled dojki, analize krvi i merenje koštane gustine. Pristup što se tiče izbora terapije je individualan, daje se najmanja efikasna doza i određuje period korišćenja.

Benefiti hormonske terapije su višestruki- utiču na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, povećavaju količinu kolagena u koži, smanjuju urogenitalne simptome menopauze. Najveći rizici od upotrebe hormona u menopauzi su karcinom dojke i tromboembolije, tako da se ne preporučuju ženama koje su imale karcinom dojke i koje imaju povećan rizik od razvoja carcinoma dojke.”

(Stil.kurir.rs/Vanja Milenković)