10 razloga zašto bi trebalo da jedete više svežeg voća i povrća

Da je sveže voće i povrće dobro za naše zdravlje, to smo već čuli. Ali, zašto bi tačno trebalo da jedete više svežeg voća i povrća? Evo nekoliko razloga.

Ukoliko baš sada smišljate šta biste mogli da pojedete za doručak, ručak ili večeru, imamo jedan predlog za vas ‒ zašto to ne bi bilo sveže voće ili povrće?

Sveže voće i povrće uglavnom ne zahteva neku naročitu pripremu, što znači da će ovakav obrok biti spreman očas posla i bez mnogo muke, a za vaš organizam je mnogostruko koristan. Istovremeno, voće i povrće možete jesti i sveže, konzervirano, smrznuto ili blendovano ‒ korisno je za vas u svakom obliku. No, sveže voće i povrće ipak je najkorisnije, a videćemo i zašto.

Sveže voće i povrće može vam poslužiti i umesto grickalica i dezerta, pa ćete uz pomoć ove prirodne hrane uspeti da izbacite iz ishrane sve one štetne namirnice koje nisu dobre za vas organizam. U njih pre svega spada industrijska hrana, a naročito šećer.

Ova hrana može biti uzrok raznih bolesti, te stradanja metabolizma, dok se u voću i povrću kriju vitamini, minerali i mnoge druge korisne supstance. Ako i niste ranije obratiti pažnju na njih, trebalo bi. Upravo oni štite naš organizam i jačaju njegovu prirodnu otpornost, tj. imunitet.

Evo 10 razloga zašto bi trebalo da jedete više svežeg voća i povrća i to počev još od danas.

1.Poboljšavaju kvalitet života

Možda ste dosad više pažnje poklanjali mentalnom aspektu kada ste razmišljali o tome kako bi trebalo da izmenite svoj život na bolje. No, istina je da je i vašem fizičkom aspektu, tj. telu potrebno podjednako puno pažnje.

Sveže voće i povrće na naš organizam deluje iznutra, tako da mu obezbeđuje taman onoliko energije koliko mu je potrebno na dnevnom nivou, a sve to iz korisnih nutrijenata. Voće i povrće ne sadrže veštačke šećere, kofein i ostale sastojke koji remete normalnu funkciju organizma.

Kao rezultat, vaše telo postaće jače, a blagotvorni efekti nutrijenata odraziće se na svaki aspekt vašeg organizma, od jakog imuniteta, stabilnog nivoa energije, lepote i blistavosti.

Ne kaže se za badava da je zdrav organizam ujedno i jak organizam, a upravo tome doprinosi sveže voće i povrće. Onda kada se u svojoj koži osećate zdravo i jako, i kvalitet vašeg života postaće bolji, jer vas neće mučiti manje ili veće tegobe kojih možda u velikoj meri i niste bili svesni.

2. Podstiču kognitivnu funkciju

Sveže voće i povrće ne odražava se samo u mišićima, već i u mozgu, i to pre svega našoj kognitivnoj funkciji. Naučnici tvrde da ishrana bogata svežim voćem i povrćem može doprineti tome da osoba bude fokusiranija, da razmišlja brže, te da bolje pamti.

Istraživanja koja su pratila rezultate koje sveže voće i povrće ima na kognitivnu funkciju, zabeležila su da mozak jednostavno bolje radi, kako kod odraslih, tako i kod dece, ukoliko ovih namirnica ima u svakodnevnoj ishrani. Konkretno, mališani su postizali bolje rezultate u školi i to sve zato što su njihovi mozgovi dobijali dovoljno nutrijenata koji su im pomagali da lakše zapamte nove informacije.

Brojni nutricionisti da je naročito borovnica dobra za obnavljanje mozdanih ćeija čime ne samo da se podstiče kognitivna funkcija, već se mozak čuva od gubitka pamćenje koji može nastati usled starenja.

A da ne govorimo o tome koliko stres može doprineti slabijem pamćenju i usporenoj kognitivnoj funkciji. Srećom, sveže voće i povrće vam može pomoći da se izborite protiv stresa, i to na hemijskom nivou. Supstance iz svežeg voća i povrća reaguju sa brojnim supstancama u našem organizmu i podstiču proizvodnju hormona koji su zaduženi za normanu moždanu funkciju.

3. Obezbeđuju vitamine i minerale

Možda i najbitnija odlika svežeg voća i povrća jeste ta što su bogati vitaminima i mineralima koji su dobri za naš organizam. Štaviše, ne samo da su dobri, već naš organizam od njih i zavisi.

Tako na primer, vitamini za jačanje imuniteta direktno doprinose tome da naš imuni sistem bude spreman za borbu protiv virusa i bakterija. Takođe, pošto su vitamini ujedno i antioksidanti, oni mogu pomoći vašem organizmu da se izbori i sa slobodnim radikalima koji su odgovorni za nastajanje nekih ozbiljnijih bolesti u organizmu.

Naravno da ne sadrži svo voće i povrće baš sve vitamine i minerale, ali u nekim pojedinih ima samo više ili manje. Takav je, na primer, vitamin C koga ima u gotovo svom voću, ali ponajviše u citrusnom voću kakve su narandže, limun i grejpfrut, ili u zelenom povrću od zelene paprike, spanaća, pa sve do brokolija.

Pored vitamina C, nutrijenti koji doprinose zdravom i jakom organizmu su i vitamin E, magnezijum, gvožđe, kalijum, cink i folna kiselina. Njih redom ima u bananama, avokadu, boraniji, ali i borovnici, malini, kupini i jagodi, te drugom citrusnom voću i zelenom povrću.

Konkretno kalijum pomaže zdravu funkciju bubrega, magnezijum vašim mišićima obezbeđuje snagu, cink je bitan za lepu kožu i zdrave kosti, a folna kiselina pomaže u stvaranju kvalitetnih crvenih krvnih zrnaca.

Svi oni zajedno doprinose jakom imunitetu što u praksi znači organizam bez prehlade i gripa, a to je naročito važno pred predstojeću sezonu virusa. Onda kada telo služi jak imunitet, vi ćete imati više energije za druge zadatke, a samim tim će se poboljšati i drugi aspekti vašeg života.

4. Štite srce i kardiovaskularni sistem

Sveže voće i povrće doprinose zdravom kardiovaskularnom sistemu i štite nas od srčanih bolesti. Ovo se pogotovo odnosi na povrće jer obiluje antioksidantima koji čuvaju srce, i to pre svih na povrće čije je lišće jestivo, poput zelene salate i spanaća.

Srčane bolesti mahom nastaju zbog holesterola, i to onog lošeg koji se često naziva LDL holesterol. Onda kada je njega u organizmu previše, on se gomila i oksidira zbog čega arterije mogu postati zapušene, a cirkulacija otežana.

Antioksidanti iz svežeg voća i povrća razgrađuju ovu supstancu i bore se protiv oksidacije LDL-a. Štaviše, vlakna koja se nalaze u svežem voću i povrću održavaju nivo masti i holesterola u telu.

Kao posledica ishrane bogate voćem i povrćem, nivo krvnog pritiska se dovodi u normalu, pa su ove namirnice naročito korisne za ljude koji imaju povišeni krvni pritisak. Za ove potrebe naročito je dobro voće i povrće koje sadrži dosta kalijuma jer je dokazano da on snižava pritisak.

Mnoštvo kalijuma naći ćete u:

• grožđicama
• paradajzu
• brokoliju
• karfiolu
• šljivama
• avokadu itd.

5. Pomažu da izgubite višak kilograma

Sveže voće i povrće je po prirodi niskokalorično, pa je sjajan izbor za držanje dijete. Ukoliko ste se neplanirano udebljali, eto odakle biste mogli da počnete sa mršavljenjem.

Pošto sadrže dosta nutrijenata, pre svih bioflavonoida, sveže voće i povrće moglo bi da vam pomogne da skinete višak kilograma koji se uglavnom gomilaju oko struka i butina. Za ovo su naročito dobri citrusi jer sadrže kiseline koje razgrađuju masti.

Onda kada voće i povrće čine većinu vaše ishrane, kilogrami i neće biti problem, jer je lakše održati težinu ukoliko je ishrana izbalansirana i fokusirana na ove namirnice iz prirode, radije nego na procesovanu, industrijsku hranu.

Prvi korak načinite tako što ćete jedan deo svoje porcije po obroku zameniti voćem ili povrćem. Na primer, ukoliko jedete previše mesa (pa još masnog), pokušajte da malo-pomalo smanjujete količinu mesa i da ga menjate povrćem. Istovremeno, smanjite slatkiše i neka vaš dezert bude baziran na voću.

6. Štite od dijabetesa i hroničnih bolesti

Još jedna pozitivna strana ishrane bogate svežim voćem i povrćem leži u prevenciji hroničnih bolesti, a naročito dijabetesa. Iako su istraživanja koja bi potvrdila ova verovanja još uvek u toku, prvi rezultati pokazuju da naročito povrće zelenog lišća pomaže u sprečavanju ovih bolesti.

Povoljan uticaj povrća i voća na organizam koji ima povećani rizik od dijabetesa, naročito tipa 2, pokazao se uglavnom kod žena, mada i kod ispitanih muškaraca situacija nije bila ništa gora. U cilju prevencije dijabetesa, ispitanicima je redovno služeno više porcija borovnice, grožđa i jabuka dnevno nego inače.

No, treba napomenuti da ne bi trebalo preterivati sa naročito slatkim voćem jer sadrži isuviše fruktoze. Fruktoza, iako je prirodni oblik, i dalje je šećer, a previše šećera u organizmu neminovno vodi ka oboljenjima.

7. Pomažu u borbi protiv raka

Još jedno polje istraživanja u povoju bavi se uticajem koji sveže voće i povrće ima na ćelije raka. Smatra se da bioflavonoidi iz voća i povrća mogu biti ključ zaštite ćelija našeg organizma od mutacija, te razvoja kancera.

Sveže voće i povrće sadrži i antioksidante koji se bore protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali su supstance koje oštećuju ćelije ljudskog organizma, te podstiču promene na njima koje pre ili kasnije vode ka nekom obliku tumora.

Kada su konkretni vitamini u pitanju, treba obratiti pažnju na voće i povrće bogato vitaminima A i C koje možete naći u velikim količinama u sledećim namirnicama:

• belom luku
• crnom luku
• zelenoj salati
• brokoliju
• spanaću
• kupusu
• citrusima
• orašastom voću itd.

8. Poboljšavaju vid

Sveže voće i povrće konkretno je sjajno i za naš vid jer pomaže očima da zadrže (pa čak u nekim situacijama i povrate do neke mere) fokus i oštrinu. Istraživanja pokazuju da je određeno voće, a naročito povrće povezano sa ljudskim vidom, te da utiče na zdravlje očiju.

Tražite li saveznika svojih očiju, okrenite se brokoliju, spanaću i klicama. U njima se sadrži puno luteina i zeaksantina, što su supstance koje utiču na kvalitet vida kod ljudi. Ove supstance su naročito podložne godinama, pa je ishrana bogata svežim voćem i povrćem jedan od načina da sprečite gubitak vida usled starosti.

9. Izbacuju toksine iz tela

Sveže voće i povrće ne samo da obezbeđuje telu korisne nutrijente, nego mu pomaže i da se oslobodi onih štetnih supstanci koje se mogu zadržati u organizmu, a to su toksini. Mora da ste već čuli za detoks tretman, tj. detoksikaciju. Pa, evo prilike da je isprobate potpuno prirodno.

Umesto da koristite preparate koje čiste vaše telo od toksina, jednostavno se potrudite da unosite u organizam više voća i povrća. Posebno je povrće korisno u ove svrhe jer sadrži celulozu u izobilju, a ona je zadužena za čišćenje organizma od toksina, pre svega digestivnog trakta, jetre i arterija.

10. Pomažu varenje

U svežem voću i povrću ima dosta vlakana, a ona su, mora da ste čuli već, ključna za dobro varenje. Ova vlakna koja se nalaze u voću i povrću nisu podložna varenju, već služe da apsorbuju višak vode i omoguće lakši prolaz svarene hrane kroz digestivni trakt.

Voće i povrće može smiriti iritiran želudac, ali i pomoći u slučaju zatvora, time što podtiče normalno izbacivanje toksina. Takođe, dovoljno voća i povrća deluje i preventivno na gastrointestinalne bolesti, poput čireva i divertikulosisa.

Koliko voća i povrća treba jesti dnevno?

Nutricionisti vole da kažu da treba jesti dovoljno voća i povrća svakog dana, međutim, koliko je to dovoljno u praksi?

Pre svega, treba da znate da količina unetog voća i povrća direktno treba da zavisi od više faktora, kao što su fizička aktivnost, godište, pol ali i zdravstveno stanje.

U proseku, za ljude koji se bave umerenom fizičkom aktivnošću svakog dana, između 4 i 5 porcija dnevno je sasvim dovoljno. Za one među nama koji su znatno aktivniji, prosečna količina voća i povrća koju treba jesti svakog dana tek se malo uvećava: u proseku oko 5-6 porcija dnevno.

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu sajta “www.novipocetak.com” , ukoliko ga želite preuzeti kontaktirajte admin tim putem naše Facebook stranice.