Postoji jedna mudra priča o starom učitelju kojem je došla žena sa svojim malim djetetom i rekla mu:
~ Već sam umorna od ovog dječaka, jede previše slatkiša i bojim se da će se razboljeti, da će mu propasti zubi. Uz to, stalno ga nešto boli – želudac, ovo i ono – a jede samo slatko i ništa drugo. Učinite nešto. Znam da će poslušati ono što vi kažete.
Učitelj je pogledao dječaka i rekao ženi:
– Dođite za tjedan dana.
Žena se jako iznenadila, jer kad god bi došla da ga pita nešto teško o životu, smrti, Bogu, nebu i paklu, on bi bio spreman odmah odgovoriti. Sada se radilo o tako bezazlenoj sitnici, samo je trebalo da naredi dječaku, a za to mu je potrebno sedam dana!
Kad je došla posle sedam dana, učitelj je rekao:
~ Žao mi je. Vratite se za dva tjedna, još nisam spreman ništa reći.
Na to se čak i dječak iznenadio. Kada su se vratili poslije dva tjedna, učitelj je pogledao dječaka i rekao:
– Možeš to postići.
– Zašto su vam bile potrebna 3 tjedna samo da biste mi to rekli?, pitao je dječak.
– Zato jer i ja volim slatkiše. Morao sam pokušati i vidjeti mogu li ili ne mogu bez njih, jer kako bih ti inače mogao objasniti? To bi bila laž, a teško je, znam.
Dječaka je učitelj počeo vrlo zanimati, a žena je rekla:
– Mogli ste mu samo narediti, nije trebalo da dokazujete.
– Ne mogu govoriti o nečemu što nisam sam iskusio. Nikada nisam izgovorio nešto što nisam iskusio, jer kada to učiniš, izgovoreno izgubi nešto, u tome uopće nema istine.
Kada čovjek govori iz vlastitog iskustva to prodire duboko. Ja sam to znao. Pogledao sam te u oči i osjetio da bi ti to mogao učiniti. Ja sam star čovjek – ja sam slab – meni su trebala tri tjedna. Ti si mlad, možeš to postići za jedan dan!
Takav je moj način.
Nikada ne tvrdite nešto što niste sami iskusili, jer bez osobnog iskustva nema istine!
(Izvor: alternativainformacije.com / Preuzeto sa: atma.hr)