„Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima“ – Najbolji citati Mome Kapora

„Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.“

Momo Kapor je jedan od najčitanijih pisaca srpske književnosti. Slikar, novinar i boem podario nam je neka od najlepših književnih bisera. Njegov stil je jednostavan, ali ne isključuje domišljatost, rečitost i filozofiju. Svaka njegova priča podseća na onu blisku i ljudsku priču iz komšiluka.

Junaci njegovih dela smo često mi sami. Smatrao je da su kajmak i inat jedini srpski brend, a da je zadatak pisaca da sačuva lepotu. I posle smrti nastavio je da živi u svojim delima i u svakoj našoj prvoj ljubavi. Uživajte u nekim od njegovih najlepših citata.

„Čovek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojima će da priča, ali malo je onih sa kojim će da ćuti.“ „Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.“ „Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima.“

„Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.“ „Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.“ „Ipak nisam pobeđen sve dok ne priznam poraz, a ja ga još ne priznajem.“ „Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.“

“Danas svako ima mobilni telefon, ali mnogi nemaju kome da telefoniraju. Nikada sastaviti sva dobra!“ „Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.“

“A šta je to ljubav? Kad gledaš u zvezde bez razloga i kad podeliš žvaku i kad pokloniš cvet i ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš! Kad onome koga voliš daš jedan griz i kad podeliš sa njim gumu za brisanje na dvoje i kad mu daš jedan liz! Kad nacrtaš srce i unutra upišeš vaša dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda stvarno ne znam šta je!”

„Čoveku se obično dešava ono čega se najviše plaši. Jer, to ne postoji nigde, osim u njegovoj glavi. Onda izađe iz glave, uobliči se, izazove sudbinu i dođe. I to je dobro. Inače bi se čitava stvar pretvorila u rutinu. A navika, šta je? Neka vrsta smrti.“

„Nije li umetnost zaista pokušaj odgađanja smrti ili način da se stekne neuzvraćena ljubav? Zbog čega bismo, inače, pisali, crtali, gravirali, ako ne da ostavimo neki trag o svom bednom, kratkotrajnom postojanju na ovoj planeti – jedan skroman trag među mnoštvom drugih tragova, koji se dopunjuju i govore o stalnom ljudskom pokušaju da se nadigra i nadživi prolaznost i zaborav.“

Izvor: Infopult