OVO NIKAKO NE SME DA RADI ŽENA KOJA IMA ĆERKU: Kada mama na internetu izbaci ovakvu fotografiju – dolazi do PROBLEMA
|Koliko smo danas internetski pismeni i gde su granice, te kako to utiče na našu decu i vaspitanje?
Marijana Vasiljević je iskusni dečji psiholog i savetuje roditelje na temu vaspitavanja dece i uspostavljanju moralnih i psiholoških granica koje je neophodno kreirati još u ranom detinjstvu. Ključ vaspitanog deteta leži upravo u ovome. Na temu štetnosti koje vladavina tehnologije donosi ona kaže:
“Roditelji koji koriste internet uglavnom su svesni prednosti i mana istog: zanimljivi su podaci da 59 odsto roditelja smatra da su njihova deca zavisna od mobilnih telefona, a 27 odsto to priznaje i za sebe. Činjenica je da je internet promenio način na koji ljudi komuniciraju i mnoge socijalne aktivnosti prebacio u “online sferu” – objašnjava Marijana a prenosi Ona.rs
Zavisničko ponašanje se ogleda u opstruiranju rasta i razvoja, kao i ometanju veza sa ljudima iz okruženja, nemogućnosti završavanja obaveza (domaći zadatak, npr.) ili zanemarivanje bazičnih potreba poput sna, hrane i kretanja. No, Marijana navodi da slučaj ne mora da bude toliko drastičan. Iako je izvesno da je dete zavisno kada odbija da jede kako bi što duže bilo na telefonu, postoje i suptilniji primeri.
“Veći problem je u tome što današnji roditelji zbog produženog radnog vremena ili obavljanja više poslova u toku dana nemaju uvid u to kako dete provodi svoje vreme na internetu. Korišćenje društvenih mreža nije problem ukoliko su uspostavljene moralne ili psihološke granice. Važno je roditelje i decu edukovati ne toliko o štetnosti samih društvenih mreža nego o tome šta su granice u nečijem ponašanju i zašto postoje, kako uživo tako i u online sferi” ističe dečji integrativni psiholog Marijana Vasiljević.
Dečaci najviše izloženi sadržaju nasilja i kriminala, dok su devojčice pod uticajem estetskih sadržaja i pod pritiskom da izgledaju savršeno. Kakve to posledice može da ostavi na mentalno zdravlje deteta i da li je moguće razvijanje određenih poremećaja?
“Mediji odavno diktiraju trendove. Ako se upuštamo u takmičenje sa kriterijumima najverovatnije je da ćemo tu trku izgubiti jer su oni zasnovani na savršenstvu. Ta fasada savršenstva koju mladi prihvataju kao imperativ zapravo zaslužuje preispitivanje. Na društvenom nivou tog preispitivanja skoro da nema.
Vasiljević govori da decu i mlade treba učiti da budu transparentna u vezi sa stvarima koje ih zanimaju na internetu, ali i u realnom okruženju, i razgovarati sa njima bez osuđivanja.
“Ono što me posebno zabrinjava jeste veliki broj žena koje upotrebljavaju filtere i fotošop, a pritom imaju devojčice. Kako odgajiti dete sa jakim samopoštovanjem i objasniti mu da to nije “stvarna lepota”, ako isto ne radimo sa svojim primerom?”
Učenje po modelu je jedan od najprimitivnijih oblika učenja jer ga koriste i životinje. Ukoliko želite da naučite dete kroz razgovor i priču da ne radi nešto što vi svakodnevno radite, dete će to shvatiti kao praznu priču i najčešće će upravo raditi ono što vidi da vi radite, a ne ono što čuje da bi bilo dobro da ne radi ili radi.
Svaku promenu ponašanja treba tretirati kao signal. Roditelj uvek treba da bude radoznao i da razgovara prvo sa detetom, pa sa odeljenjskim starešinom, i uopšte da se potrudi da prikupi što više informacija o ponašanju deteta u školi i van škole, savetuje Marijana.